Kako svetska populacija nastavlja da raste, povećava se i potreba za hranom. Međutim, istraživanja pokazuju da nam brzo ponestaje obradivog zemljišta.
Prema Organizaciji Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, svet može izgubiti do 250 miliona hektara za proizvodnju useva do 2050. godine zbog urbanizacije, degradacije zemljišta i klimatskih promena.
A faktori kao što su klimatske promene, troškovi održavanja i pristup vodi uzrokuju probleme u uzgoju stoke.
Kako ljudi moraju da jedu da bi preživeli, istraživači sada traže alternativne opcije za ishranu koje su održivije, ali i dalje obezbeđuju ishranu koja je ljudima potrebna da bi napredovali.
Alge su prirodni, jednostavni fotosintetski organizmi na bazi vode. Rastu u svim vrstama prirodnih voda, slatkih i slanih.
Kao i sve biljke, alge žive koristeći fotosintezu da stvaraju sopstvene hranljive materije i dodaju kiseonik vazduhu i vodi oko njih. Za razliku od drugih vodenih biljaka, alge nemaju lišće, korenje ili stabljike.
Alge mogu biti u veličini od izuzetno malih mikroalgi do velikih kolonija morskih algi. To je raznolika grupa koja uključuje plavo-zelene, zelene, crvene i smeđe alge.
Prethodne studije su pokazale da različite vrste algi imaju potencijalne medicinske koristi. Na primer, jedna studija je otkrila da crvene morske alge mogu pomoći u lečenju masne bolesti jetre.
I druga istraživanja su pokazala da uzimanje spiruline - vrste plavo-zelenih algi - može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
Prema dr Stivenu Mejfildu, profesoru biologije na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu, direktoru Kalifornijskog centra za biotehnologiju algi i starijem autoru studije „Razvoj algi kao održivog izvora hrane“, alge su, biohemijski gledano , superhrana.
To je zbog visokog sadržaja proteina, esencijalnih masnih kiselina, minerala i vitamina.
„Deo toga je zato što alge [ne moraju] da imaju stabljike, korenje ili grane da bi se izdržale, tako da [one] svu svoju energiju posvećuju stvaranju više proteina, masnih kiselina, itd., umesto celuloze“, objasnio je dr Mejfild.
„To je jedna od najstarijih biljnih namirnica na svetu“, rekao je za Medical Nevs Todai dr Vilijam Sirs, pedijatar i praktičar porodične medicine i autor knjige The Healthi Brain Book.
„Postoje hiljade vrsta algi i svaka proizvodi mnogo zdravih hranljivih materija koje su nam svima potrebne, ali većina nas ne jede dovoljno [njih]“, primetio je on. „[Oni su] bogat izvor vitamina B, vitamina K, gvožđa, magnezijuma, kalcijuma, joda i još mnogo toga.“
„Osnovni uzrok mnogih bolesti je oksidacija — habanje na telu“, rekao je dr Sirs. „Alge [su] bogate antioksidansima. Mnoge različite vrste mikroalgi su bogati izvori različitih antioksidanata.
„Ljudi su konzumirali samo mali deo vrsta algi, ali one su dobro poznate po svojoj gustini hranljivih materija i kvalitetu“, dodala je Aleta Majorga, šefica istraživanja i razvoja kompanije Needed za ishranu u trudnoći.
Prema dr Mejfildu, moramo da tražimo alternativne izvore proteina jer je svetu trenutno potrebno više proteina.
„A mi nemamo dodatno zemljište za uzgoj soje ili drugih mahunarki, koje su biljke bogate proteinima“, rekao nam je. „Možemo da uzgajamo alge na neobradivom zemljištu koristeći vodu koja nije za piće i ona proizvodi proteine do 20 [puta] više od soje, našeg trenutnog šampiona u proizvodnji proteina.
„Naš trenutni poljoprivredni sistem suočava se sa ekstremnim stresom usled klimatskih promena, u kombinaciji sa rastućom populacijom“, dodala je Erin Stouks, medicinski direktor MegaFood, kompanije za zdravlje i dobrobit koja je specijalizovana za vitaminske dodatke ishrani.
„Alge imaju sposobnost da sekvestriraju CO2, što uveliko povećava njihovu dugoročnu održivost u prehrambenom sektoru“, objasnila je ona. “Sve dok se alge uzgajaju u čistim vodama, to je veoma hranljiva hrana sa minimalnim uticajem na životnu sredinu.”
