Piše: Tomo Lovreković
Zemlju – imaju.
Tradiciju – imaju:
Površinu – imaju.
Slavnu istoriju – imaju.
Moćnu armiju – imaju.
Privredu, opet, zahvaljajući Putinu – imaju.
Harizmatičnog i moćnog vođu – imaju.
Pa, šta im fali?
Jednom je to, veoma precizno, a beše to relativno davno, definisao istaknuti rusofil i panslovenac, Emir (ili Nemanja, kako god želite) Kusturica: „Holivud i CNN“.
U međuvremenu, vidimo to po basnoslovnim honorarima Miloša Bikovića i visokoj produkciji, svoj Holivud su napravili. Mediji su im pristojniji. Ali, na žalost, uticaj nije. Valjda je posledica petokrake prevelika.
Ta se slika najbolje vidi u ukrajinskoj krizi: mlađa (ili starija, zavisi kako se gleda) ruska braća, koja ne priznaju očigledan rodoslov, mnogo su umešnija u propagandi. Istina, imaju imućne i isksune mentore.
Ipak, to ne opravdava suštinu problema: za decenije Putinove vladavine, nije stvoren kredibilni i profesionalni medij koji istovremeno prodire i dalje na zapad i dalje na istok.
Rusi uspehe drže za sebe, a neuspehe kriju od sebe – van granica, njihov uticaj je ravan nuli. Da bi se saznao njihov ugao gledanja na dešavanja u Ukrajini, moraš ili imati insajdera, ili biti tamo.
Ili, eventualno, biti fanatik voljan da zaviri u telegram grupe i prevodi sadržaj, čiji je domet zaista marginalan.
Danas je, što Kremlj zaostao u staljinističkom dobu ne shvata, gubiti na medijskom polju isto što gubiti i na bojnom polju – ti porazi isto bole, s tim da je ovaj drugi možda i gori.
Surovo rečeno, vojnik ili oklopno vozilo su nadoknadivi, ali informacioni poraz nije.
Da bi Rusija bila velesila, što je po svemu, osim po toj komponenti, mora biti spremna parirati Zapadu u medijskoj sferi – mora poraziti domaćina na njegovom terenu.
Momenat još nije došao, očigledno. Cenu promašenog moemnta zna samo Putin. Ili još gore, ne zna.
Foto: RIA Novosti / Maksim Blinov / Russia beyond
