MEĐU zemljama članicama juče ponovo nije bilo saglasnosti da se sa Srbijom otvore pregovori u klasteru 3, koji uključuje osam poglavlja, doznaje se iz diplomatskih izvora.
Mađarsko predsjedništvo juče je ponovo stavilo na dnevni red sastanka veleposlanika država članica pitanje otvaranja klastera 3 - konkurentnost i inkluzivni rast. Taj klaster uključuje osam poglavlja, a to su: digitalna transformacija i mediji; oporezivanje; ekonomska i monetarna politika; socijalna politika i zapošljavanje, preduzetništvo i industrijska politika; nauka i istraživanje; obrazovanje i kultura; carinska unija.
Od tih osam poglavlja Srbija je već otvorila njih pet pre promene metodologije pregovaranja. Nova metodologija usvojena je početkom 2020. godine i predviđa da se, umesto pojedinačnih poglavlja, otvara više njih koja su povezana u šest klastera, šest tematskih celina.
“Nema pomaka, ostali smo tamo gde smo bili prošle nedelje”, rekao je jedan diplomatski izvor.
Hrvatska i sedam zemalja protiv otvaranja klastera
Prošle nedelje je osam zemalja, među njima i Hrvatska, imalo primedbe na predlog mađarskog predsedništva da se otvori taj klaster. Glavni razlozi za to su odbijanje Srbije da uvede sankcije protiv Rusije i uskladi se s spoljnom politikom EU, vladavina prava, stanje u medijima.
Srbija je pre prošlonedeljnog sastanka podelila državama članicama neslužbeni dokument s popisom poteza koje namerava preduzeti da bi dobila suglasnost za otvaranje tog klastera. Više zemalja reklo je da se ne može napredovati na temelju obećanja koja su iznesena u tom dokumentu.
Vučić: Da Bog pita što smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da objasnim
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Mađarska zakazati u EU razgovore o toj temi za sedam dana.
“U tome nema nikakve sumnje. Bilo je osam zemalja, Švedska, Finska, Holandija i naravno Hrvatska i Bugarska. Da Bog pita što smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da objasnim, ali za Hrvate sve razumem. Za nas su važne vesti da razgovaramo sa svima. Nemačka je apsolutno za otvaranje klastera 3. Francuska i Italija bile su i ostale i hvala im na podršci, i Nemačka im se pridružila. Hvala im ako otvore, ali hvala im i ako ne otvore. Gledaćemo da sedeće godine budemo najveća rastuća ekonomija u Evropi”, rekao je Vučić.
“Jedan dio Evrope ide u pogrešnom smeru”
Vučić se potom osvrnuo na aktuelne događaje u svetu i na pad francuske vlade.
“Kad bi netko kod nas želeo razmatrati i sagledati stvarne argumente, Rusija, kao što se Ukrajina u vojnom smislu čudesno držala, iako je malo ko verovao da je to moguće, tako su ljudi verovali da će ruska ekonomija biti brzo slomljena. Ona je u jako teškom stanju. Ljudi kod nas imaju taj navijački ton. Ljudi to jednostavno ne žele čuti”, rekao je Vučić.
Kako je dodao, strašno je važno da Evropa izlazi iz krize. “Verujem da će se Nemačka izvlačiti iz krize, ako ne 2025. godine, onda 2026”, rekao je.
“Mnogo su uložili u istočni dio Nemačke, u fabrike čipova, i verujem da će uspeti pronaći rešenje. Bojim se da drugi deo Evrope, o kojem se manje govori, ide u lošem smeru. Kancelar Sreder postao je poput progonjene zveri jer nije hteo prekinuti svoje prijateljstvo s predsednikom Putinom.
Više verujem da će se Nemačka brže preokrenuti nego neke druge zemlje. Kao što se nadam da će Rusija uspeti da sačuva svoju ekonomsku bazu. Ali da, točno je, mislim da su Rusi i Ukrajinci najveći gubitnici. Izgubili su stotine hiljada ljudi, milioni su napustili zemlju. Europa nije pretrpela manju štetu od njihove”, rekao je Vučić.
